DA LI VOLITE ŽIVOT KOJI ŽIVITE?

 

Neretko možemo čuti ljude koji su nezadovoljni uslovima u kojima žive, ali su i dalje tu. Svaki dan idu na posao koji ne vole, koji im pruža prihode tek da prežive, ili im donosi odličan novac, ali ih ne ispunjava iznutra. Na licima im nezadovoljstvo, ljuti na sebe i okolinu. Svaki dan živi njih, umesto da oni žive njega. Kako znam sve ovo? Zato što i ja do nedavno nisam volela život koji sam živela.

Po završetku studija sam kao i svaki student krenula poletno i sa optimizom. Imala sam veru da ću spojiti ljubav i novac. Menjala sam poslove i sredine, pokušavajući da pronađem ono što me ispunjava.

Često sam dobijala komentar – nemoguće je raditi ono što voliš i imati novac. Budi srećna što imaš posao. Međutim, mene to nije radovalo, naprotiv, činilo me je bolesnom.

Stomačni problemi, glavobolje, srčani problemi, košmari. Delovalo mi je kao da se sve udružilo protiv mene i došla sam do toga da ne vidim svoju svrhu. Nisam je videla, jer su uslovi, način rada i moja vizija totalno odudarali od onoga na šta sam nailazila. To je kao kada tražite partnera za sebe, naiđete na nekog dobrog momka, ali imate osećaj da to nije to. Tako je bilo i sa ovim poslovima. Možda bi za nekoga bili idealni, ali meni nisu odgovarali.

Osećala sam da ne mogu da pružim svoj maksimum za ono što me ne ispunjava. A ako ne dajem maksimum, to onda nisam ja.  Neko vreme sam se bavila drugim stvarima i praktično sam odustala od onoga što želim.

Dve godine od tada, desilo se nešto drugačije.

ŽELJA ZA PROMENOM

Kao što posle kiše uvek dođe sunce, tako i nakon osećaja izgubljenosti dođe želja za promenom. U mom slučaju je to bila promena sredine i načina života.

Na studijama sam slušala o Norveškoj, ali tek kasnije sam došla do ideje da tamo može biti moj svet. Rekla sam sebi da ću da pokušam, jer najgore što može da se desi je da mi se ne svidi, a taj osećaj mi je već poznat.

Usledila je godina konstanog rada, učenja jezika, usavršavanja, papirologije, obilazaka instituacija, stresa, ponekad čak i suza. Radila sam istinski, iz srca.

Dakle, ni sada nije bilo jednostavno , niko mi ništa nije dao na tacni, novi jezik se nije mogao preko noći usvojiti, niti su se kontakti mogli sami razviti. Moja iskrena želja za promenom mi je otvarala sva vrata. 

Danas posmatram boje prelepe norveške prirode i razmišljam o tome kako pre godinu dana nisam znala ni reč norveškog. Smejem se samouvereno i glasno, ne zbog posla koji sam dobila, već jer sam spoznala važnu životnu lekciju. JA BIRAM KAKO ŽIVIM.

Ovaj korak, promena sredine, nova znanja i stečene veštine su me podstakli da shvatim da nema granice. Mogu sve što želim ako imam jasan cilj. Možda on neće biti ostvaren kroz godinu, pet, ali ako koračam sigurno i planski, do uspeha će sigurno doći.

Delim sa vama iskustvo da je sve što ste zamislili ostvarivo. Bilo da ste nezadovoljni vašim poslom kao ja ili možda nečim drugim. Postoje oni koji su veoma srećni na svojim radnim mestima, kao i oni koji su vešti da rade ono što ne vole zarad novca. Svi smo drugačiji i baš zato svi težimo različitim ciljevima. Neko bi da promeni studije, partnera, a neko bi u penziji da okrene život naglavačke. Samo napred! Promene nas vode do samospoznaje!

Nadam se da vas je moje iskustvo podstaklo na razmišljanje o životu koji živite. Ne slušajte okolinu, ne obazirite se na reči drugih, verujte sebi i svojim koracima, oni će vas uputiti u kom pravcu da krenete.

A kada jednom pođete rešeni, klupko uspeha će se odmotavati samo od sebe.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.