KAKO UČITI JEZIK U ODRASLOM DOBU U CILJU EMIGRACIJE?

Da li deca uče jezik kao i odrasli?

Poznato vam je da ljudi često kažu – deca su poput sunđera, njima je lako da nauče jezik. Možda ste upoznali prijatelje čije dete govori dva jezika poput maternjeg. Rešenje toga leži u podsticajima koje im odrasli šalju, kao i u mehanizmima za učenje jezika kod dece. Naime, dali smo im određene stimuluse iz spoljašnje okoline (različite jezičke igre i prilike za učenje) i zahvaljujući tome deca sa lakoćom usvajaju novostečene veštine i znanja.

Način na koji deca uče jezik se veoma razlikuje od načina odraslih. Ona ga usvajaju kroz igru i igrolike aktivnosti, neopterećena nekim spoljašnjim okvirima i pritiscima okoline. Deca uglavnom koriste strani jezik uporedo sa svojim maternjim, a odličan izgovor stiču igrajući se igre uloga (mašte), gde imitiraju svoje modele (vaspitače, nastavnike ili karaktere iz crtanih filmova na stranom jeziku).

Veoma je zastupljeno verovanje da godine i to što više nismo deca utiču na nemogućnost učenja jezika. Da li je to zaista tako?

Bitno je naglasiti da odrasli uče jezik nakon što su davno ovladali izgovorom, gramatikom i pojmovima maternjeg jezika, prvenstveno kroz proces apstraktnog mišljenja. Dakle, deca uglavnom uče kao izvorni govornici nekog jezika i nisu opterećena pravilima i ranijim iskustvima. Nesvesna su samog procesa učenja i najvažnije je to da se ne boje greške. Odrasli se konstantno vraćaju na ranija iskustva i pokušavaju da povežu obrasce učenja novog jezika sa maternjim. To je najvažniji razlog zbog kojeg odrasli ne mogu i ne treba da uče kao deca.

Zaključak koji proizilazi iz svega navedenog: Odrasli ne treba i ne mogu učiti jezik kao deca. Odrasli mogu naučiti jezik na svoj način.

Međutim, postoje neke stavke gde se odrasli mogu ugledati na decu – odbacivanje straha od greške. Podrazumeva se da deca greše, ali ne i odrasli. Pogrešno. Svi učimo na greškama i pre uspeha je potreban priličan broj neuspeha.

Najčešći problem emigranata u procesu učenja jezika je taj što sebe blokiraju predrasudama i strahovima. Smatrajući da ih odraslost čini imunim na greške zapravo stvaraju kočnicu ka učenju. Često sam čula rečenicu – Bojim se da krenem da govorim, još uvek ne znam skroz ispravno da formulišem rečenicu. Time što ne govorite nećete ništa učiniti savršenim, već naprotiv, stagniraćete. Samo govor i konstantna upotreba jezika vas mogu dovesti do ” savršenstva”. Druga bitna stavka je ta da niko od vas ne očekuje savršenstvo i da biste sa 95 % nekog jezika prešli na 98 % potrebno je i do deset godina. Ono što je ohrabrujuće je da su vam potrebna tri meseca aktivnog učenja kako bi razumeli 95 % nekog jezika i da oko 100 reči čini 50 % usmene komunikacije.Takođe, građani države u koju ste se doselili vas neće osuđivati zato što ste pokušali i pogrešili, već će u većini situacija biti impresionirani time što ste voljni da govorite. Zato, što više grešaka napravite danas, to bolje jezik govorite sutra.

Druga stavka se nadovezuje na prethodnu i podrazumeva da izađete iz vaše zone komfornosti. Naime, čekanje savršenih uslova da govorite nije ništa drugačije od čekanja da savršeno formulišete rečenicu. Ukoliko nastojite čekati situaciju u kojoj biste mogli govoriti ili npr. ne govorite u marketu jer se plašite da vas neće razumeti onda nikada nećete primeniti naučeno.

Koristite sredinu i situacije u kojima se nalazite. U marketu, pošti, javnom prevozu prvo pokušajte govoriti jezikom sredine. Neka vam u mislima bude da se uvek možete prebaciti na engleski , ali pre svega sebe izložite maksimalnom trudu. Dok čekate savršenu situaciju prave prilike za interakciju vam prolaze.

Treće, stvorite sami sredinu za učenje. Za razliku od dece, vama nisu potrebni animatori i u procesu učenja jezika bi većinom trebalo da se oslonite na sebe. Slažem se, veoma je važno imati dobrog nastavnika koji će vas uvesti u novi jezik i objasniti gramatičke nejasnoće, ali kao što sam prethodno napomenula, niko vam ne može uliti znanje ako ne radite samostalno kod kuće. Da biste imali motivaciju za samostalan rad neophodno je da znate zbog čega učite neki jezik, koji je vaš cilj. Npr. moj cilj da naučim norveški je bio emigracija i bolje poslovne prilike. Ako znate konkretan razlog zbog čega nešto radite, mnogo ćete lakše ići ka tome. Naravno, padovi i usponi su ok.

Četvrto, bilo bi poželjno da napravite plan učenja. Ovde je najvažnije znati da svako ulaganje traži odricanje. Ako učite jezik zbog emigriranja, onda će biti neophodno da napravite novi raspored vaših obaveza i možda se nečega odreknete, kako biste uložili vreme i novac u jezik. Takođe, bilo bi poželjno da raspodelite vaše vreme na učenje obaveznih i dodatnih materijala. Npr. moj cilj je da za tri meseca pređem jedan nivo jezika. Onda raščlanjujete vaš cilj na manje delove ( dnevne, nedeljne) i pravite okvirni plan učenja. Na kraju uspešnog procesa bi bilo ok da nagradite sebe nečim što volite i time se motivišete da nastavite.

Peto, izložite se jeziku na različite načine radeći aktivnosti u kojima inače uživate:

Ako volite da vežbate, pronađite na youtube instruktora, primere vežbi, ples, jogu i sl. na jeziku koji želite da naučite.

Čitajte knjige na stranom jeziku ili naučite citate koji vam se sviđaju. Ako vam je na početku teško da čitate dugačke i ozbiljne tekstove, krenite od slikovnica i literatura za decu. Učlanjenje u biblioteku je uglavnom besplatno ili nije skupo, a pored čitanja tu zapravo možete i upoznati potencijalne sagovornike.

Gledajte omiljene filmove i serije na jeziku koji želite da naučite, tako što ćete krenuti sa engleskim ( ili  prevodom na vaš maternji), pa sa prevodom jezika koji želite da naučite i na kraju bez prevoda.

Slušajte podkaste ili čitajte vesti/novine na jeziku koji želite da naučite.

Promenite jezik na telefonu i računaru.

Upoznajte se i komunicirajte sa ljudima kojima je maternji jezik onaj koji vi želite da naučite.

Ako ste fan igrica, probajte naći vaše omiljene kompjuterske igrice na željenom jeziku.

Ako volite da kuvate, probajte napraviti nova jela, koristeći različite recepte ili napravite šoping listu na tom jeziku. Kao što sam ja ovde dala primer recepata na švedskom, vi možete pronaći recepte na bilo kom jeziku.

Volite da pišete kao i ja? Napišite tekst koristeći se rečnikom i već postojećom literaturom.

Ukoliko uz sebe imate partnera ili decu napravite tim za učenje jezika. Odredite deo dana kada ćete pričati na tom jeziku, igrajte društvene igre, pravite obrok ili bilo koja druga zajednička aktivnost koja vam se dopada.

Ako volite motivacione blogove i savete ljudi koji su učili različite jezike, pogledajte fluent in 3 months. Meni su pomogli BBC, Duolingo i Pimsluer.

Nadam se da su ovim porušene predrasude o tome da odrasli ne mogu naučiti novi jezik, kao i da će vam ove sugestije biti od pomoći da poput Benny Lewisa savladate jezik za tri meseca i uspešno emigrirate.