IZMEĐU DVE VATRE – USAMLJENOST I ŽELJA ZA INTEGRACIJOM

Kako ti je tamo? Da li ste usamljeni? Imate li prijatelja? Kakvi su ljudi?

Ovo su samo neka od pitanja koje nam rodbina i prijatelji postavljaju, a ako uzmemo u obzir da su ljudi društvena i socijalna bića prirodno je da odnosi sa drugim ljudima spadaju u veoma važnu stavku ljudskog života. Još od detinjstva imamo potrebu da budemo deo nečega i da smo prihvaćeni,a strah od odbačenosti je jedan od najvećih strahova.

Šta se dešava sa našim društvenim i socijalnim životom kada odlučimo emigrirati?

Mogu reći da imamo tri faze promene socijalnog života u procesu emigracije:
  1. Prilagođavanje pred emigraciju

U ovom koraku vi se pripremate na ideju da ćete se odvojiti od svoje porodice, prijatelja i ostalih dragih ljudi. Svako je individua za sebe, te je i način na koji doživljava ovo individualan. Jednima je teško da zamisle da će možda porodicu viđati za vreme godišnjih odmora, dok drugi imaju veliku grupu prijatelja i muči ih to što u novoj sredini kreću iz početka. Neko ima kućne ljubimce sa kojima  mora da se rastane, a neko ostavlja partnera i decu na određeno vreme. Ovo su samo neke od situacija i u zavisnosti od naše ličnosti i reakcija na date situacije će se razvijati dalji proces. Međutim, ono što je zajedničko za sve emigrante u ovoj fazi je da ukoliko zaista žele da emigriraju moraju da naprave promene u dosadašnjem načinu funkcionisanja.

Spomenula sam da se u toku emigracije neretko dešavaju krize kada preispitujemo našu odluku. Moje mišljenje je da su nam te krize saveznici ka željenom cilju. Onog trenutka kada uprkos svim krizama i dalje stojimo iza naše odluke, onda znamo da je to zaista cilj kojem težimo. Ako nas neka od tačaka navede da odustanemo od cilja i to je u redu. Mnogo je bolje u nekim ranijim fazama shvatiti da nešto ne želimo, nego u momentu kada raspakujemo kofer u novoj državi. Dakle, kao što sam spomenula za Zlatne Žile, dva puta merite, jednom secite. Dajte sebi vremena da sagledate koji je pravi cilj vaše emigracije i zapitajte se da li ste spremni prihvatiti ceo paket – i pozitivno i negativno, jer svaka odluka nosi oba u sebi.

Neko će u momentu preispitivanja shvatiti da nije spreman da promeni način funkcionisanja socijalnih odnosa koje ima u zemlji gde je trenutno, dok će neko ipak odlučiti da emigrira i pokušati da pronađe balans. Moglo bi vam olakšati ako se sa prijateljima i porodicom dogovorite za okvirni ritam viđanja i komunikacije. Takođe, važno je da budete realni i da razmislite koliko ćete često dolaziti u posetu. Razlog za realnost je zbog sebe samog, jer ste u ovom momentu kao i dete koje se adaptira na vrtić – ako su vam poznati koraci koji slede, mnogo ćete se lakše adaptirati.

Dakle, u procesu pripreme za emigraciju je najvažnije da preispitate odnose koje imate pre selidbe, da pokušate da vizualizujete kako će oni izgledati nakon što se preselite, kao i da napravite okvirni plan.

Npr. ja sam se sa familijom dogovorila da ćemo se za sada viđati za vreme letnjeg odmora i obe strane su na to pripremljene. Međutim, savremena tehnologija nam dozvoljava da se čujemo svaki dan. Takođe, nemojte zanemariti nijedan odnos koji je vama važan, jer svako od nas ima svoje vrednosti i to je u redu dokle god vi postupate u skladu sa sobom. Meni se desilo da sam neposredno pred put sklonila psa sa ulice i težila sam da ga udomim. Bliski ljudi su imali svoje viđenje važnosti tog odnosa, a ja sam imala svojeUpornost i iskrena želja su mu našli dobar dom,a mene su doveli do toga da sam danas u redu sa tom situacijom i nemam osećaj kako sam nešto što mi je važno ostavila nerešeno.Dakle, potrudite se da nađete način kako će funkcionisati svaki odnos nakon što se preselite, jer ako bilo šta ostavite nerešeno pre odlaska, dočekaće vas kao trn u nozi u novoj domovini.

  1. Početna integracija

Konačno ste sleteli na željeno tlo i adrenalin čini da se osećate kao svetski šampion. Dane provodite u istraživanju nove okoline, useljavate se i osećate konstantnu sreću. Vreme prolazi, a vi svakim danom saznajte sve više o novoj zemlji. Kafa po kafu, šetnja po šetnju i polako se adaptirate. Tada na snagu može stupiti nova socijalna kriza koja se ispoljava u dve etape:

a) Potreba za kontaktom iz starog okruženja

Prirodno je da ono što spoznajete želite da podelite sa dragim ljudima. U procesu preseljenja dešava se niz promena na finansijskom, emotivnom, socijalnom i kulturnom nivou. Baš iz tog razloga smatram da je ovo složen proces, jer ste istovremeno izloženi različitim vrstama promena. Kao i kod svakog životnog događaja tako i ovde podrška igra ključnu ulogu. Bilo da se radi o sretnim ili tužnim osećanjima veoma je važno da u procesu prilagođavanja imate sa kim da pričate.

Desiće se period kada će vas zvati svi istovremeno, porodica, prijatelji, kolege. Zanimaće ih kako ste se snašli, kakva je okolina, koje su razlike u odnosu na vašu zemlju. Međutim, ono što sam zapazila je da je ovo posebno karakteristično za početni period, kada vi još uvek niste u potpunosti svesni realne situacije. Zašto je ovo bitno naglasiti? Zato što ste u početnom periodu vi poput osobe koja je zaljubljena, možemo reći da nosite ružičaste naočare. Tek nakon određenog vremena i upoznavanja sredine vidite realnu sliku. Uglavnom su na početku vaša dominatna osećanja uzbuđenost i sreća zbog novih stvari. Naravno da vam je i tada potrebna podrška, ali mnogo bitniji period je onaj nakon početnog perioda. Kada se stvari slegnu i vi se naviknete da je ovo vaš dom, tada mogu nastati nove krize. Može se dogoditi da prijatelji i porodica baš tada zovu u manjem intenzitetu. Razlog tome nije to što ne misle na vas, dakle, ne kažem da vas dragi ljudi kasnije ne zovu, nego da intezitet njihove i vaše potrebe za kontaktom može varirati. U ovoj fazi vama se može povećati potreba za bliskošću sa dragim ljudima i treba da znate da je to u redu. Od velike važnosti je da ukažete dragim ljudima na vašu potrebu za komunikacijom.

Može se desiti da su vaši bliski ljudi u svojim problemima, vode određen životni ritam, a vi vodite svoj. Neretko se dešava nesporazum i osećanje usamljenosti, ukoliko ne postoji iskrena komunikacija između obe strane.  Ključno je da tražite podršku od dragih ljudi. Može se dogoditi da budete razočarani jer vam ne pružaju podršku koja vam je potrebna, a razlog toga je da ni ne slute kroz kakvu fazu prolazite. Dakle, ako se u bilo kom momentu osećate da vam je potreban dodatan oslonac, savet ili razgovor – pričajte o tome. Zatražite od dragih ljudi dodatnu komunikaciju i objasnite im kako se osećate. Nemojte biti strogi prema sebi. Usamljenost nastaje kada ne možemo da pričamo sa bliskim osobama o stvarima koje su nam bitne. Takođe, bitno je naglasiti da biti sam i biti usamljen nije isto. Kako je rekao Zoran Milivojević – Osoba može biti usamljena i kada je okružena drugim ljudima. Sa druge strane, samoća može biti razlog za veoma prijatno osećanje. Vašu emigraciju možete iskoristiti za stvari koje niste mogli da radite kod kuće. Često se određen period čekaju papiri i ne krećete odmah sa radom. Iskoristite to vreme za sebe i radite ono u čemu uživate. Tada ćete shvatiti da samoća nije nužno loša. Kako kaže Gete – Ako samo jednom mogu da budem na pravi način sam, tada neću biti više usamljen.

Međutim, ukoliko u bilo kom momentu osetite potrebu za bliskošću, potražite je. Ne umanjujte vrednost vašeg problema. Makar plakali danima jer vam se ne sviđaju vaše nove komšije, to jeste problem vredan razgovora, jer ima vrednost za vas. Ljudi često zaborave da je proces emigracije jednako stresan kao i zasnivanje porodice, jer na scenu stupa promena koja nosi i dobro i loše. Imaćete dovoljno faza i kriza u samom procesu emigracije, te nemojte sebi otežavati time što neće tražiti podršku.

b) Potreba za stvaranjem novih odnosa u zemlji preseljenja

Sa jedne strane ćete želeti da održavate kontakte iz vaše domovine, a sa druge strane ćete težiti da se integrišete u novo društvo. Ovde se možete susresti sa različitim situacijama, jer dešavanja ne zavise samo od vas, već i od rezidenata zemlje u koju ste se preselili. Naime, mogu se dogoditi situacije u kojima stanovnici nisu zainteresovani za upoznavanje sa vama, a ponekad je prisutno i odbacivanje. Tada se takođe može pojaviti osećaj usamljenosti i neprihvaćenosti. Ono što vi možete da uradite da se uklopite je da aktivno učite jezik sredine. Pokazano je da su stanovnici mnogo više otvoreni za komunikaciju ako uvide tu vrstu inicijative sa vaše strane. Takođe, kao što sam već pisala, ako ne možete da ih pobedite, vi im se pridružite. Nemojte se povlačiti u sebe i birati usamljenost. Izaberite aktivnosti koje vam mogu doneti nova poznanstva. Krećite se na mestima gde se kreće izvorno stanovništvo, komunicirajte, budite pokretači interakcije sa različitim ljudima.

  1. Integracija i stvaranje uslova za potpunu integraciju

Nakon određenog vremena uspeli ste da nađete svoju formulu za odnose sa ljudima iz vaše domovine, ali i sve više stvarate odnose u novoj domovini. Stablinost je nešto što je dominatno u ovoj fazi. Održavate i negujete komunikaciju sa bliskim ljudima iz zemlje vašeg porekla, ali imate i interakciju sa novim ljudima. Stekli ste kolege, poznanike i razvijaju se prva prijateljstva. Sve više upoznajete novu kulturu, govorite jezik sredine, reciklirate smeće na novi način, odlazite u šetnje, radite ono što rezidenti rade i postajete deo zajednice.

Tehnike koje su meni pomogle da prevaziđem usamljenost i lakše se integrišem:
  • Tražila sam podršku od bliskih ljudi.
  • Razgovarala sam o svojim osećanjima sa prijateljima i porodicom.
  • Nisam se zatvorila u sebe, već sam inicirala kontakte sa ljudima iz nove sredine.
  • Preko grupa na društvenim mrežama sam se povezala sa ljudima u sličnoj situaciji.
  • Sa svojim partnerom sam pričala o fazama kroz koje prolazimo i trudili smo se da olakšamo jedno drugom.
  • Kretala sam se i praktikovala aktivnosti koje su karakteristične za zemlju u koju sam došla.
  • U svakoj situaciji sam pokušavala da komuniciram jezikom sredine.
  • U momentima samoće sam radila stvari koje mi prijaju – pisanje.
  • Shvatila sam da biti usamljen i biti sam nije isto. Mi biramo da li ćemo biti usamljeni. Smanjila sam očekivanja i otvorila se za nove odnose.
  • Razgovarala sam o svojim strahovima sa rezidentima i shvatila da delimo slične strahove.
  • Stekla sam prijatelje i nastavljam da gradim odnose.