10 TRIKOVA ZA PREVAZILAŽENJE STRESA U PROCESU EMIGRACIJE

Šta je to što povezuje sve faze emigracije? Ako ste rekli strpljenje, ulaganje, upornost ili nešto slično bili ste u pravu. Međutim, ono što predstavlja pravi lepak i sinonim za ovaj proces jeste stres.

Osoba koja planira emigraciju zapravo planira da prihvati niz promena koje slede: promena mesta stanovanja, napuštanje doma, promena socijalnog okruženja u kojem je živela, napuštanje članova uže porodice, rođaka i prijatelja, promena finansijskog statusa i sl. Iako taj izbor čini svesno, u težnji da emigracijom zadovolji određene životne vrednosti za nju bitne, osoba uglavnom biva izložena različitim stresorima još pre same emigracije, a kasnije i za vreme emigracije.

Kako navodi China’s Three Gorges project, postoji velika razlika između migracija koje se dešavaju slobodnom voljom osobe da emigrira i onih koji su na to primorani ( ratno stanje, prirodne nepogode i sl.) Osobe koje su zarad opstanka bile primorane na selidbu imaju znatno veće posledice po mentalno i emotivno zdravlje, jer nisu imale priliku da se za migraciju pripreme, niti da je svojom voljom izaberu. Iz tog razloga, smatram da svi mi koji emigriramo iz nama poznatih razloga ( finansijski, socijalni, porodični, napredak i sl.) smo u prednosti, jer nam je dat izbor i vreme da promene koje izbor donosi prihvatimo. Međutim, svaki zahtev, bilo da je izazvan od okoline ili nas samih, koji od pojedinca traži da promeni svoje uobičajene oblike ponašanja, može se smatrati stresorom. Migracija se često smatra stresorom jer podrazumeva ogromne socijalne i ekonomske troškove, sa neizvesnim ishodima.

U daljem tekstu vam dajem mojih 10 sugestija za lakše prevazilaženje stresa kroz sve faze emigracije:

  1. Informacija = Znanje = Priprema = Manje stresa ili Pripremom protiv od stresa

Mogu reći da je najvažniji korak u borbi protiv stresa zapravo sigurnost u odluku emigracije. Kao što sam već napomenula, neophodno je odvojiti dovoljno vremena da bi se uvideli pravi razlozi emigracije, a potom se upustiti u taj proces. Takođe, na samom početku, u procesu učenja jezika, prevođenja papira i sličnog najveći lek je bila priprema. Što više istražite, što više sebi vremena date da proverite vaše ciljeve i težnje, lakše ćete se nositi sa onim što dolazi. Npr. Ako osvestite da vam je jezik neophodan da biste dobili posao, mnogo ćete lakše odlaziti na časove umorni ili bolesni, jer ste spoznali koju ulogu taj korak ima za vas, te će i stres oko toga biti manji. Pokušajte sebi dati odgovore na što više pitanja, time što ćete se povezati sa ljudima koji žive u vašoj budućoj domovini, čitajući druga iskustva, posetivši zvanične sajtove određenih institucija. Ukoliko vašu emigraciju podelite na faze ( faza vizualizacije, faza pripreme za emigraciju, početna emigracija, potpuna emigracija) i svaku fazu raščlanite na događaje, ali i na vaša angažovanja u toku te faze, time ćete vaš stres smanjiti bar za polovinu. Slažem se, ako su neke stvari neprijatne i teške, one su teške uvek, ali ipak je mnogo lakše ako smo upoznati sa njima, pa imamo vreme da ih prihvatimo. Planirajte vašu emigraciju i smanjite stres.

  1. Sada je vreme za VAS

Razlog stresa možete okrenuti na vašu stranu. Kako? Tako što ćete umesto nerviranja i brige oko čekanja papira iskoristiti vaše slobodno vreme da radite stvari koje ste oduvek želeli. Setite se dana kada ste naporno radili u vašoj domovini i maštali da imate slobodno vreme da obavljate aktivnosti koje volite. Probudite sada te aktivnosti i živite snove koje ste sanjali. Npr. moj suprug voli da fotografiše, ali je u Srbiji radio po dvanaest sati i nije imao vremena za takvu vrstu hobija. Dolaskom u Norvešku i čekanjem papira, dobio je slobodno vreme i predivnu prirodu kao inspiraciju za fotografisanje. Pored toga, našao je aplikaciju pomoću koje može da zaradi dodatan novac kačeći slike. Dakle, dobio je i hobi i zaradu. U koju god da ste državu emigrirali verujem da možete raditi aktivnosti za koje vam je trebalo više slobodnog vremena. Sada ga imate.

  1. Osmelite se da pokrenete nešto što odlažete

Od detinjstva govorim kako volim da pišem i kako je to moja prva ljubav. Međutim, u Srbiji sam stalno nalazila izgovore zašto da ne krenem sa tim. Stalno sam čekala bolje prilike, novac za bolji blog, više vremena. Slobodno vreme koje sam dobila u početnoj fazi emigracije me je podstaklo da se pokrenem na polju pisanja. Pokrenula sam blog bez ikakvih ulaganja i predrasuda od ranije. Ovaj potez mi je pored iskorišćenog vremena doneo i oslobađanje od stresa, jer sam svakodnevno delila stvari kroz koje prolazim u vidu iskustva na blogu. Time sam pomogla velikom broju ljudi, a i ja sam napredovala. Ako volite da pišete možete iskoristiti ovo vreme za pisanje dnevnika, pesama inspirisanih prirodom i novim iskustvima, ili se konačno možete prijaviti na kurs kreativnog pisanja i takmičenja kojima težite. Ukoliko je vaš hobi kuvanje, možete istraživati novu hranu, spremati nove recepte, a ujedno vežbati i novi jezik. Ako volite da plešete, na svakom trgu se često odvijaju manifestacije, postoje kulturni centri, samo se pokrenite i već sutra možete upoznati novo društvo za ples. Dakle, umesto da se nervirate oko stvari na koje ne možete da utičete, učinite da vreme radi za vas.

  1. Došlo vreme da se jezik uči

Kada sam spomenula učenje jezika prilikom spremanja novih recepata, setila sam se perioda kada sam osećala da mi je potrebno više slobodnog vremena za jezik. Ima li boljeg vremena za jezik od onog gde vi živite u sredini gde je taj jezik maternji? Ako ste pod stresom probajte komunicirati sa izvornim stanovništvom, istražite različite dijalekte, pogledajte filmove na tom jeziku, potražite biblioteke i knjige, možda se možete učlaniti u neka besplatna udruženja za učenje jezika. Time možete steći novo društvo, ali i naučiti jezik, koji vam treba za posao i za socijalizaciju. Jezik će predstavljati osnovu za vaš novi život. Zašto ne iskoristiti vreme i sredinu u kojoj živite da ga usvojite?

  1. Kako je lepo biti lenj

Dobar deo života sam imala problem da se opustim. Stalno sam radila, a kada nisam, zatrpavala bih sebe poslom ili obavezama po kući. Takođe, uvek sam bila od onih ljudi koji vole da sve isplaniraju unapred. Proces emigracije mi je pokazao kako da usporim i sav stres koji se desio me je naučio da nekada čovek mora da živi dan po dan. Koliko god da sam želela da dozvola za rad stigne brže, nisam mogla učiniti ništa da ubrzam proces. Imala sam opciju da budem nervozna i da sam svaki dan pod stresom ili da nađem način da se opustim. Tada sam po prvi put u svom životu gledala maraton filmove i istovremeno započela nekoliko serija. Osećaj je predivan, a vreme je proteklo mnogo brže. Dakle, jedan od saveta je da probate maksimalno da lenčarite. 🙂 To ne moraju biti filmovi i serije, već možda duže kupke, čitanje knjiga koje volite ili igranje igrica na kompjuteru. Suprug i ja smo čak imali faze igranja tablića. Zaista je nekada i to potrebno, a kada vam dosadi, taman će doći vreme za posao.

  1. Mašta može svašta

Koliko puta ste poželeli da sednete za komp i istražite potencijalne master studije? Ili vas možda interesuje ideja za pokretanje biznisa u novoj domovini? Koja god da je maštarija u pitanju, sada je vreme da je odmaštate! Kada osetite da vam je teško i da vas muče trenutni problemi, probajte sebi da skrenete pažnju time što ćete istraživati sitnice koje vas čine srećnim. Time utičete na planove za budućnost, razvijate se, spoznajete vaše želje i napredujete na ličnom planu, a za sve to vreme se oslobađate od stresa. Ja sam vreme za čekanje radne dozvole iskoristila da istražim master studije u Norveškoj, da razmislim o psihoterapiji i o nekim budućim kursevima pisanja. Nova sredina vam daje nove mogućnosti, otvara vam nova vrata i prilike, a na vama je da ih iskoristite!

  1. Fizička aktivnost nije kliše

Koliko god da ste puta čuli kako fizička aktivnost otklanja stres i da vam je muka od te rečenice, moram potvrditi da je u procesu emigracije ovo i više od prve pomoći. Pozitivna stvar kod selidbe je ta da imate toliko novih lokacija, toliko mesta za istraživanje, da vi možete biti fizički aktivni, a da niste ni svesni. Šetnje po novim predelima, vožnja bicikla, hranjenje životinja, a za one koji uživaju, moguća su i skijanja, treninzi u teretanama i na otvorenim prostorima, kao i učlanjenje u mnoge druge sportove. Ukoliko volite meditaciju ili jogu možete se osloboditi stresa na taj način, a troškova oko takve aktivnosti nema. Smatram da je fizička aktivnost tri u jedan: utičete na vaše zdravlje, oslobađate se stresa i stičete nove ljude u vašem životu.

  1. Ako vam se plače, vi plačite

Svi smo različiti, pa samim tim i različito doživljavamo nove faze. Emigracija donosi promene koje uzrokuju krize i miks emocija. Ja o svojim emocijama volim da pričam, da li sa partnerom i bliskim ljudima ili da ih zapisujem u dnevnik. Meni ta vrsta pražnjenja pomaže da se oslobodim stresa. Takođe, po dolasku u novu državu prvih nekoliko dana sam provela plačući. Iako je sve bilo u redu i suštinski sam bila srećna, za mene je bilo previše promena u kratkom periodu. Osećala sam se mnogo bolje time što sam izbacila sve iz sebe i rekla na glas kako se osećam. Ako plačete ili pričate o svojim emocijama to ne znači da ste slabi i da ne prihvatate trenutnu situaciju. Naprotiv, smatram da ćete ublažiti stres i prihvatiti trenutno stanje ukoliko pričate o onome šta osećate. Kada nešto kažete glasno, svakim narednim ponavljanjem je lakše da razumete svoje misli i osećanja. Naravno, svi smo drugačiji i važno je da se vodite onim ko jeste. Npr. moj suprug u tim situacijama voli da prvodi vreme čitajući knjige i igrajući igrice i to je ok, dok god njemu pomaže da se oslobodi stresa.

  1. Lakše je u dvoje

Često u procesu emigracije stres izaziva osećaj odbačenosti od okoline ili strah da nećete biti prihvaćeni. Takođe od vas se očekuje da ovladate nizom novih stvari, počevši od reciklaže smeća do novih radnih uslova. Ovo je zaista dosta promena u jednom procesu, te je razumljivo da osećate veću potrebu za podrškom. Ja praktikujem jednom nedeljno da pijem kafu preko neta sa svojim drugaricama iz Srbije. Svaka skuva sebi kafu, upalimo kameru i trač partija može da počne. Smatram da nam niko ne može ublažiti stres tako dobro kao ljudi koji nas vole. Par minuta smejanja sa najboljim prijateljem i već možete videti stvari iz druge perspektive. Takođe, jedan od najvećih problema emigracije je strah da u novoj domovini nećemo imati prijatelje. Održavajte kontakte iz vaše domovine, ali pokušajte i da idete na različite aktivnosti, da se opustite i upoznajete ljude, pa ćete i strah od usamljenosti smanjiti.

  1. U redu je reći ne

Kao što može pomoći, nekada okolina iz najbolje namere može i odmoći. Dešava se da naši prijatelji i porodica brinu zbog procesa u kom se nalazimo, pa nam ponekad nesvesno otežavaju. Ako dođete u dane da ste neraspoloženi i mislite da vam taj dan ne bi prijao razgovor sa roditeljima ili prijateljima, to je sasvim u redu i time ćete izbeći stvaranje dodatnog stresa. Ako im se ne javite par dana time niste loša osoba, već štitite svoje granice. Takođe, ukoliko oba sagovornika nisu raspoložena za komunikaciju, onda ona svakako ne može biti kvalitetna. Dozvolite sebi vreme da budete sami kada za to osetite potrebu.

Oslobađanje od stresa