Šta sam poželela sebi za prvi rođendan u Norveškoj?

Listajući slike i snimke u telefonu, naišla sam na snimak prošlog rođendana. Peti sprat, desetak najbližih osoba i dve živuljke – Lila i Pipa sa nama. Smenjuju se priče iz detinjstva, sećanja naviru i povezuju nas u neraskidiv odnos.

18:05, momenat kada mi pevaju rođendansku pesmu, a ja izgovaram – da sledeće godine rođendan proslavim u Norveškoj.

Paf, godinu dana kasnije, pišem vam iz Norveške 🙂

Kada pomislim na naš stari stan, na taj život i način funkcionisanja, u meni se budi osećaj topline, osmeh mi na licu, a i poneka suza ispod oka. Iako smo živeli skromno, suprug i ja smo zaista uživali u životu i mogu reći da smo oboje meraklije. Dani su se smenjivali uz različite aktivnosti i sitnice koje nam prave ugođaj. To je bio naš prvi dom, gde smo proveli prvu godinu braka, pa je nekako prirodno da mi se prijatna osećanja bude kada pomislim na to mesto. Imajući u vidu da sam veliki ljubitelj životinja, to što su njih dvoje bili sa nama je davalo potpuni osećaj. Zaista sam osećala sreću i mir. Osećala sam da imam porodicu. Najdivnijeg partnera, svoju srodnu dušu, ali i da sve nekako teče.

Zašto sam onda poželela da emigriram?

Zato što sam smatrala da možemo više. Zato što sam smatrala da zaslužujemo više. Zato što sam smatrala da bi trebalo težiti višem.

,, Više” svako može protumačiti kako je njemu zgodno. Za nekoga je to više novca, za nekoga je to više putovanja, a za mene je to više slobode.

Glavni motiv emigracije je sloboda kojoj oboje težimo.

Zašto nismo do slobode došli u Srbiji? Zašto stvari nismo menjali u izvornoj zemlji, nego smo odabrali da negde krenemo od nule?

Zato što smo u Srbiji došli do zasićenja. A isto tako, veoma je teško shvatiti šta je to što zaista želimo, od svih tih obaveza i tempa koji smo sami sebi nametnuli, veoma je nezgodno staviti po strane umetnute misli i odgonetnuti šta zaista želiš od života.

Za mene je emigracija pogled iz druge perspektive. Osećam kao da sam stavila svoj život na ekran i sada gledam film sa sofe. Mnogo drugačije rasuđujemo i donosimo odluke kada sebe stavimo u tu poziciju.

Nakon rada u državnim i privatnim vrtićima, osećala sam kao da neko menja gramofon, ali da se stalno vrti ista ploča. Bedna plata, grupe prepune, a tvoja profesija nije profesija, već rad na normu, i to ne sa proizvodima koje treba da ištancaš za određeno vreme, već sa decom. To je bio moj glavni pokretač za promene. Rekla sam ne! Ne za življenje tuđih ideala, ne za obavljanje posla od kojeg mi se stomak prevrće i zdravlje narušava. Ne za poslodavce kojima je bitan kvantitet umesto kvaliteta. Ne, da mi neko drugi određuje vreme.

Svi smo različiti, pa je tako za neke skroz prihvatljivo da rade od devet do pet. Ili da rade 12 sati za 60 000, koje da se razumemo i dalje nisu dovoljne za pravu srednju klasu. Za supruga i mene, nije postojao novac koji je mogao da zameni slobodno vreme koje imamo zajedno, ali isto tako, koji bi nas naveo da radimo za ideale koji nisu naši. Ni njegovi prekovremeni sati, ni bonusi, ni moji seminarski sa strane, nijedna plata nije bila dovoljno velika da nadmaši osećanje roba. Rob sistema.

Da li su se emigracijom stvari promenile?

Potrebno je dosta truda i rada da bi se stvari promenile onako kako želimo.Ono što najčešće savetujem na svojim konsultacijama je to da emigraciju ne doživljavate kao čarobni lek za vaše probleme. Nijedna zemlja vam sama kao takva neće doneti ono čemu težite. Novu zemlju bi trebalo doživeti kao pogodnu sredinu, plodno tlo, koje vam omogućava da se razvijate i rastete u smeru u kom želite.

Međutim, promene ne dolaze preko noći. Prvo vam je potrebno dosta vremena, truda, ulaganja, novca, odricanja da biste do željene zemlje došli, ali ono što većina zaboravi – dolazak u tu zemlju je tek podnožje planine, a ne vrh. Potrebno vam je duplo više rada i truda od onog kojeg ste uložili da biste emigrirali, kako biste stvari stavili na svoje mesto. Zato je važno znati šta emigracija nije i svesno ući u ceo proces.

Onog dana kada sletite na novo tlo vi nećete rešiti sve vaše probleme. Vi ćete samo stvoriti priliku da idete ka onome što želite. Zato i birate da idete iz svoje izvorne zemlje, jer smatrate da tlo nije bilo pogodno za rast, pa ste našli neko novo. Ali ništa neće izrasti samo, već mu treba voda i sunce, hrana, a to će biti vaš rad, trud i upornost. Ponavljajte to sebi da ne zaboravite, pa da greškom ne krenete da krivite zemlju što vam nije ispunila očekivanja, koja ste sami pred sebe stavili.

29. novembar 2018 i moj prvi rodjendan u Norveškoj

Ispunila mi se želja. Proslavljam ga sa suprugom i naboljim prijateljem u Stavangeru. Zato je važno, kako kaže Jovana Miljanović, govoriti glasno svoje želje. Nikada ne znaš ko ih može čuti, ko ti se može naći i kakvu energiju i jačinu time možeš dobiti. Ono što sam takođe spoznala, pored govorenja svoje želje, važna je i dobra definicija onoga što želiš. Ja sam poželela nešto uopšteno, da proslavim rođus u Norveškoj, i to sam i dobila. Međutim, nisam izdetaljisala, sa kime želim da budem, kako želim da mi život sada izgleda, čime se bavim, da li sam slobodna i slično.

Zato, sada za ovaj dvadeset sedmi rođendan dopunjujem svoju želju i glasno svima kažem:

Za ovaj rođendan želim da doživim svoje najveće ostvarenje –  da živim slobodno. Prvo i pre svega, želim svog supruga pored sebe, kao i do sada, u svim teškim i dobrim trenucima, nastavićemo da se razumemo i podržavamo na individualnim, ali i zajedničkim planovima. Potom, želim da ostvarim takav položaj da sama određujem svoje radno vreme. Vidim i osećam sledeću godinu, biće puna novih kontakata, ljudi, povezivanja. Dani će mi biti ispunjeni onim što najviše volim, pisanjem, ostvariću niz saradnji, pisaću za sebe, gostovaću, a pred kraj godine ću napisati knjigu i reći -uspela sam! 🙂 Svesna sam da ću godinama biti rob sistema, koji mi svakako više prija od onog u Srbiji, jer imam vreme za sebe, ali mi i ujedno pruža nova iskustva i znanja. Međutim, ono što definitivno želim ove godine je da nađem balans između sistema i pisanja. Želim da sve što zaradimo uložimo u naše ostvarenje, da iz hobija nastanu naši poslovi iz snova. Sledeće godine ću više trenirati, paziću na ishranu, ali i pronaći ću nešto što me smiruje. Osećam da ova godina koja sledi donosi moje lično ostvarenje. 🙂 Podelih je glasno sa vama, ko zna, možda se neko pronađe ili dobije ideju da mi pruži ruku da zajedno idemo ka ostvarenju? <3

Sanjate glasno, i postupajte hrabro! Ne krivite druge, ne žalite se na okolinu, ne čekajte da vam neko nešto da, uzmite sami. Svi vi koji se spremate za emigraciju, čestitam vam na hrabrosti! Ne postoji druga osobina za onoga ko se reši da napusti sve sigurno što je imao, dom, porodicu, prijatelje i ko je zaplovio u nešto sasvim nepoznato, da bi dostigao ciljeve kojima teži. Kao i majka koja će izaći iz nekvalitetnog odnosa, kao i bolestan što se bori, tako i vi koji emigrirate imate tu jačinu u sebi, jer da je nemate, već biste na pola ovog procesa odustali.

Samo hrabro, setite se, svaka priča dve strane ima, svaki dobitak nosi i gubitak, na koji ste spremni ako znate čemu težite. Naša najveća cena je bila ta što smo morali da pustimo Lilu i Pipu, koji su bili deo porodice, a kasnije i brdo novih problema i stresa. Međutim, kao što je dosta vas primetilo, ja sam i dalje pozitivna i verujem u Norvešku, verujem u izbor koji sam napravila. Sanjam velike snove i tražim sebi slične! 🙂