DA LI U VRTIĆU MORA DA SE SPAVA?

DNEVNI ODMOR KAO PRIKAZ RAZLIČITIH SISTEMA U VASPITANJU

Kako bih predstavila prednosti različitih sistema u vaspitanju, rešila sam da ovaj odeljak započnem sa temom koja je mene najviše zaintrigirala po dolasku u Norvešku – dnevni odmor dece u vrtiću.

DNEVNI ODMOR NE ZNAČI NUŽNO SPAVANJE

Pre svega, volela bih da istaknem da dnevni odmor ne podrazumeva nužno spavanje. Nakon smenjivanja različitih dinamičnih aktivnosti u vrtiću, sledi period gde dete ima priliku da se odmori i opusti, baveći se različitim mirnim aktivnostima. Za nekoga će to biti slušanje muzike, čitanje knjige, a za nekoga spavanje.

Sva deca ne moraju spavati u toku dana, ali je svima neophodan odmor i mir, odnosno promena aktivnosti i energije. Imajući u vidu da vrtić pohađaju deca različitog uzrasta, potreba i navika, bilo bi neadekvatno očekivati da primoravamo svu decu da spavaju u isto vreme. Umesto toga, poželjno bi bilo pripremiti sredinu, koja deci omogućava promenu, gde iz dinamičnih pokreta, prelaze u tzv. mirne aktivnosti.

KAKO FUNKCIONIŠE DNEVNI ODMOR U SRBIJI?

Promenila sam nekoliko državnih i privatnih ustanova na poziciji vaspitača u Srbiji, te mogu zaključiti da se dnevni odmor u našim ustanovama odvija unutra, u prostorijama u kojima deca obavljaju sve ostale aktivnosti. U nekim vrtićima se za dnevni odmor koristi jedna velika prostorija – kuhinja ili fiskulturna sala, gde dnevni odmor imaju sva deca iz vrtića. Moje iskustvo je takvo da deca uglavnom dnevni odmor imaju u vaspitnoj sobi u kojoj inače borave.

Period za dnevni odmor počinje uglavnom posle užine, a završava se pre ručka, što bi u proseku bilo oko dva sata. Deca spavaju na krevetima na rasklapanje ili na strunjačama za svrhu spavanja. Posteljina je u većini situacija vlasništvo ustanove, te je i za higijenu istih odgovorna ustanova. U praksi je najčešći problem nastajao upravo oko higijene, gde su roditelji izražavali nezadovoljstvo, jer ne postoje stalna mesta za spavanje, kao ni stalne posteljine. Neki vrtići su to rešili tako što su roditelji bili ti koji su donosili svoju posteljinu od kuće i samostalno je prali, dok je u nekim ustanovama uvedeno stalno mesto za spavanje i označavanje imenom i simbolima.

Takođe, druga bitna stavka koju sam primetila u našem sistemu je upravo ta razlika između dnevnog odmora i spavanja. Nema je. Podrazumevalo se da deca moraju da spavaju. Imajući u vidu da kreveti zauzimaju najveći deo sobe, nekako i jeste logično da deca neće imati izbor za druge mirne aktivnosti. Neki vrtići su to rešili tako što su odabrali dežurne vaspitače, koji sa decom koja ne spavaju, u drugoj prostoriji, slušaju klasičnu muziku, čitaju knjige ili slikaju. U većini vrtića sva deca moraju da spavaju, a ako uzmemo u obzir da su za to predviđena dva sata, kao i neimanje alternative, uglavnom će sva deca zaspati u jednom momentu.

Spavanje funkcioniše tako što deca nakon užine obavljaju higijenske aktivnosti, dok vaspitač priprema sredinu za spavanje. Prostorija se provetrava, a potom se zamrači i napravi ugodnom za spavanje. Deca ležu u krevete i imaju mogućnost da odaberu igračku sa sobom. U nekim vrtićima se deci u krevetima pre spavanja čita knjiga ili pušta audio priča, te im se na taj način omogućava da polako utonu u san. Nakon dva sata, sva deca se bude, odlaze u toalet i ubrzo stiže ručak.

KAKO FUNKCIONIŠE DNEVNI ODMOR U SKANDINAVIJI?

Za razliku od Srbije, spoljašnji prostor u Skandinaviji se maksimalno koristi, što bi trebalo da nam pošalje snažnu poruku, imajući u vidu klimatske uslove u Srbiji i ovde. Dakle, kao i ostale aktivnosti, tako i dnevni odmor se odvija napolju.

Pre svega, važno je znati da ne moraju sva deca da spavaju, kao i da dnevni odmor ne uključuje nužno spavanje. Roditelj je taj koji bira da li će njegovo dete spavati, kao i vremensko trajanje. Koliko sam upućena, ovaj izbor je zastupljen u svim delovima Skandinavije, a neki vrtići, imaju posebnu aplikaciju na služebnom telefonu za dnevni ritam u vrtiću, koja uključuje i spavanje.

Deca do tri godine uglavnom spavaju, dok od tri do šest se izjašnjavaju tri puta godišnje koliko dugo žele da spavaju. Evidenciju pravi glavni vaspitač u grupi i formira se zajednička grupa za spavanje, za ceo vrtić.

Na spavanje se uglavnom ide nakon ručka, između 12 i 13h, gde svaki vaspitač ima zadatak da odvede decu iz svoje grupe koja će spavati. Oblači im vuneni dres, kapu i rukavice, biraju igračku, a potom ih vodi do mesta predviđenog za spavanje. Svako dete ima svoja kolica, koja su smeštena u izdvojenom objektu u okviru vrtića, koja roditelji donose u ponedeljak, a odnose iz vrtića po potrebi. Sva kolica su označena imenom, prezimenom, slikom i grupom koju dete pohađa. Vaspitač smešta decu u kolica, iznosi ih napolje, pokriva ih ćebetom, zakopčava, a potom navlači zaštitu od kiše i vetra, u vidu mrežaste tkanine koja se stavlja preko kolica.

Nakon toga, vaspitač se vraća deci koja su ostala u sobi, dok posao spavanja preuzimaju tri dežurna vaspitača, koji dele aktivnosti.

Prvi vaspitač ima zadatak da prati apilkaciju na telefonu, koja beleži kada koje dete ide na spavanje, kada je zaspalo, ali i kada treba da se probudi. Onog momenta kada dete zaspi, vaspitač traži njegovu sliku na aplikaciji i pokreće sat, koji će zvoniti u vreme kada bi dete trebalo da se probudi. Takođe, taj vaspitač je zadužen da na svakih 10 minuta meri puls dece i beleži ga u tabelu predviđenu za to. Zanimljiva činjenica je da sva deca veoma brzo i slatko utonu u san. Pre dolaska u Norvešku pitala sam se da li je surovo to što deca spavaju napolju u takvim vremenskim uslovima. Posle veoma kratkog perioda sam spoznala da se ovo totalno uklapa u njihov način života, po meni, zdravog života. Deca su naviknuta da provode vreme na svežem vazduhu i da budu aktivna i po najvećem minusu, te je i spavanje na otvorenom prostoru za njih prijatan ambijent, a ne surovost, kako mi, ljudi sa Balkana smatramo. Naravno, ostavljam vama da sami donesete sud.

Dakle, roditelj je taj koji bira kada i koliko dugo će njegovo dete spavati, a može i da odabere da dete spava koliko želi. U tom slučaju, dete ostaje da spava do užine, oko 14:45, kada su sva deca budna.

Nakon što probudi određeno dete, vaspitač nosi dete u pripremnu sredinu, u kojoj ga preuzima drugi kolega. Ta sredina može biti soba ili hodnik sa strunjačama, jastucima, ćebadima i igračkama. Glavna uloga ovog vaspitača je da razbudi dete, da mu omogući da se oseća prijatno i da se postepeno pripremi za povratak u grupu.

Treći vaspitač se nalazi u toaletu i presvlači decu koja su se razbudila, a potom ih odvodi u grupu. Ukoliko su deca unutra, vaspitač će dopratiti dete do sobe, a ukoliko su deca napolju, njegov zadatak je da dete obuče i izvede napolje. Ukoliko se probudi nekoliko dece istovremeno, treći vaspitač će pomagati drugom da ih razbudi. Takođe, ukoliko se neko dete probudi pre predviđenog vremena, vaspitač koji je napolju će pokušati uz lagano pokretanje kolica da ga uspava, ali ukoliko dete ne nastavi da spava, biće vraćeno u sobu, uz obaveštenje roditelju koliko je taj dan spavalo.

Deca koja su ostala u sobi za vreme spavanja su sa svojim vaspitačima imala dnevni odmor: čitanje knjige, leškarenje na jastucima, slušanje muzike, grafomotoričke aktivnosti i slično.

Suština:

SISTEM U SRBIJI

  • Deca imaju dnevni odmor, koji uglavnom nužno zahteva spavanje, zbog uslova i prostora
  • Spavanje u zatvorenom prostoru
  • Deca spavaju u prostoriji u kojoj borave u toku dana, na krevetima ili strunjačama, uz prethodno provetravanje prostorije i pripremanje sredine za spavanje
  • Nastoji se da se deci omogući prijatna atmosfera, u vidu odabira igračke, slušanja klasične muzike ili čitanja priče
  • U nekim vrtićima deca imaju mogućnost izbora aktivnosti u toku dnevnog odmora – starija deca ne moraju da spavaju
  • Vaspitači se trude da na različite načine motivišu decu na dnevni odmor i maksimalno korste uslove koje imaju
  • Bezbednost je na maksimalnom nivou, jedan do dva vaspitača je uvek u sobi sa decom

SISTEM U SKANDINAVIJI

  • Deca spavaju na otvorenom prostoru
  • Deca ne spavaju u prostorijama u kojima inače borave, već u svojim kolicima, na svežem vazduhu
  • Odlična organizacija sistema i osoblja – tri vaspitača su zadužena za spavanje, svaki obavlja različitu ulogu, deca imaju pripremnu prostoriju, gde se razbuđuju i pripremaju za povratak u grupu
  • Nijedan vaspitač nije preopterećen obavezama, te je u mogućnosti da se maksimalno posveti ulozi koju obavlja
  • Roditelj na osnovu uzrasta svog deteta, ali i navika i potreba odlučuje da li će dete i koliko dugo spavati
  • U svakom momentu roditelj na aplikaciji može da vidi da li je dete i koliko spavalo
  • Roditelj može promeniti odluku vezano za spavanje ukoliko proceni da ne odgovara potrebama deteta
  • Bezbednost na maksimalnom nivou, jedan vaspitač uvek uz decu, koji meri puls i nadgleda decu
  • U slučaju jako lošeg vremena, deca se prebacuju u objekat u kojem su smeštena kolica
  • Sva deca imaju dnevni odmor , na različit način, koji odgovara njihovim individualnim potrebama.

Svaki sistem ima prednosti i mane, ali nijedan nije savršen. Roditelj najbolje poznaje svoje dete, te je na njemu da prema uzrastu, navikama i potrebama odabere ono što smatra adekvatnim. Moje mišljenje je da bez iskustva i spoznaje različitog, nema dobrog izbora, ali ni poziva na promenu. Dalje je na vama, kakav sistem birate za vašu decu? 🙂