ZAŠTO EMIGRIRAJU VISOKOOBRAZOVANE OSOBE?

 

Emigracija visokoobrazovanih osoba se često naziva odliv mozgova― (eng. brain drain) kako bi se naglasile negativne posledice po zemlju porekla u vidu gubitka političke, ekonomske i intelektualne elite s jedne strane i investicija u njihovo obrazovanje s druge (UNESCO, 2011). Ovaj termin se koristi kada mnogi obrazovani i stručni ljudi napuštaju izvornu zemlju i sele se u novu, zbog različtih motiva, ali i jer im potencijalna buduća domovina nudi bolje uslove. Izraz je prvi put koristilo Kraljevsko društvo Velike Britanije 1962. godine za opis po njima zabrinjavajućeg rasta emigracije naučnika i tehničara iz Velike Britanije u SAD (Davenport, 2004).

Važno je naglasiti da visoko obrazovane osobe mogu emigrirati trajno, cirkularno ili privremeno. Pokazano je da veliki broj visoko obrazovanih osoba emigira cirkularno, što se može smatrati benefitom i za zemlju porekla, jer osoba ulaže znanja i sredstva koja je u inostranstvu stekla.

U doktorskoj disertaciji o psihološkim determinantama emigracije visokoobrazovanih ljudi se tvrdi da migracije visokoobrazovanih osoba možemo podeliti prema motivaciji, razvijenosti zemlje izvora i destinacija, kanalu ili mehanizmu koji je korišćen prilikom preseljenja, trajanju migracije i načinu akomodacije migranata u novu sredinu.

Migracija visokoobrazovanih osoba se izdvaja po kriterijumu motivacije, što je ujedno i tema ovog teksta.

 

KOJI SU MOTIVI EMIGRACIJE VISOKOOBRAZOVANIH OSOBA?

 

Istraživanja pokazuju da migraciju visokoobrazovanih osoba pokreću uglavnom finansijski razlozi, želja za boljim poslovnim prilikama, ali i boljim životnim standardom. Dosta ljudi navodi da nemaju rešeno stambeno stanje, da su plate niske u poređenju sa obrazovanjem i iskustvom koje su stekli, kao i da mesta za napredak nema. Međutim, pokazano je da je zabluda da najčešće emigriraju osobe koje imaju loše materijalne uslove. Naprotiv, dosta visokoobrazovanih osoba ima dobar status i uslove za život, te se to kosi sa izjavom da biraju emigraciju radi boljeg statusa. Neke studije navode da pravi razlog emigracije visokoobrazovanih ljudi leži u kvalitetu života i njihovim ličnim vrednostima. Naime, naprednije države zbog nedostatka adekvatne radne snage nude mogućnost napretka, bolju poziciju i uređen život, kao i veću intelektualnu stimulaciju, što nekim visokoobrazovanim ljudima iz nerazvijenijih zemalja predstavlja glavni motiv za emigraciju.

Neretko se navodi da su visokoobrazovani ljudi isfrustrirani trenutnim političkim stanjem, načinom na koji se dolazi do posla, korupcijom, te u razvijenijim državama vide način da svojim kvalitetom i kvalifikacijama dođu do pozicije i statusa koji žele. Kako kažu, u razvijenijim državama dobijaju tehnike, alate i prilike za napredak, dok se u svojoj zemlji osećaju ograničeno. Ovo je veoma važno za one kojima je karijera u centru života.

Kako se menjaju periodi i faze u životu, tako se menjaju i motivi emigracije. Na početku visokoobrazovana osoba može emigrirati radi nastavka studija, bolje pozicije i finansijskog statusa, a kasnije, kako radi ličnog rasta i napretka, tako i radi umrežavanja sa ostalim emigrantima i davanjem doprinosa.

Osobe koje najčešće emigriraju iz ekonomskih razloga su uglavnom one čije je zanimanje deficitarno u željenoj zemlji preseljenja. Neke od traženijih profesija su informatičari, inžinjeri, dizajneri, lekari, učitelji, menadžeri. Savremena zanimanja i rast tehnologije pokrenule su migraciju IT profesionalaca,  koja je često privremena i cirkularna jer se sve češće koriste poslovne strategije autsorsinga IT usluga i dizajna.

Sve češće se visokoobrazovani ljudi odlučuju na privremenu emigraciju ili cirkularnu jer na taj način stiču znanja i iskustva, koja ulažu u izvornu zemlju ili cirklulišu između dve ili više zemalja. Time dobijaju slobodu življenja i ne suočavaju se sa definitivnim razdvajanjem od porodice i zajednice.

Sama profesija igra veliku ulogu kada je reč o motivima i donošenju odluke o emigraciji visokoobrazovanih ljudi, ali i kada je reč o povratku u izvornu zemlju.

Pokazano je da ljudi koji imaju kreativna zanimanja, poput istraživanja, programiranja, lečenja, umetnosti češće odlučuju da emigriraju, ali je isto tako pokazano da lekari u većoj meri žele da se vrate u svoju izvornu zemlju.

Motivacija visokoobrazovane osobe da emigrira dolazi iz skupa ličnih vrednosti i subjektivnih faktora, planova i nadanja. Neki visokoobrazovani ljudi navode da emigriraju kako bi očuvali lični identitet i način života.

MOJE ISKUSTVO

Kao visokoobrazovana osoba, volela bih da dam svoj lični pečat ovoj priči i da prenesem svoje motive i iskustva na pomenutu temu.

Naime, kao što sam već naglasila, osoba nikada ne emigrira samo iz jednog razloga, pa tako nisam ni ja. U momentu odluke o emigraciji suprug i ja nismo imali rešeno stambeno pitanje i imali smo prosečan život, ni premalo ni previše. Delom je odluka o emigraciji donešena iz želje da rešimo stambeno pitanje i da imamo bolje ekonomske uslove. Međutim, drugim delom je doneta iz želje za napretkom.

Ja sam bila veoma nezadovoljna na poziciji vaspitača i generalnim sistemom vaspitanja, a emigraciju u Norvešku sam videla kao mogućnost za rast i napredak. Smatrala sam da ovde mogu pokupiti nova iskustva i biti deo drugačijeg sistema, plus biti plaćena adekvatno. Pored toga, nije mi odgovarala negativna atmosfera u okolini i energija koja se širila. Dakle, pored tih ličnih postojali su i okolni razlozi koji su učinili da naša odluka prevagne u smeru emigracije. Takođe, smatrali smo i da Norveška može našoj budućoj deci doneti bolje školstvo i budućnost. To su ti planovi i nadanja koja se napominju u teoriji.

Šta smo zaista dobili, saznaćete u mom drugom delu priručnika o emigraciji. 🙂